Kompostna kraljica bašte
Kompostna gomila je garant plodnosti zemljišta vaše bašte te visokih, stabilnih, ekološki čistih prinosa. Ona određuje kakva će vam biti bašta te omogućava ili ne omogućava da štedite fizičku snagu i novčana sredstva prilikom obrade bašte. Ona diktira uslove pod kojima je biti ili ne biti prinosima vaše bašte u ozloglašenoj „zoni rizične zemljoradnje“. Zbog toga i jeste Kraljica.
Zbog toga se treba i odnositi prema njoj sa dužnom pažnjom. I više od toga - ona je živa. A sve što je živo zahteva posebno razumevanje, pažljiv pristup i negu.
Pre svega treba reći da se jednom u jesen i u proleće kompost nanosi na zemljište leja. Zato treba imati dve kompostne gomile. Jednu formirajte u rano proleće, sakupivši sav organski otpad sa vaše parcele. Formiranje ove gomile treba da završite do sredine jula. Kompost iz ove gomile će vam trebati za zemlju već te jeseni pa je potrebno da do tog vremena sazri. Drugu gomilu počinjete da formirate od sredine jula, a završavate do pojave snega. Od jula pa sve do kasne jeseni na parceli ima tako mnogo organskog otpada koji grabuljte i sakupljate da bi parcela bila čista i uredna. Kompast iz ove gomile će vam zatrebati za prolećno unošenje u leje, odnosno jednu i po do dve nedelje pre setve. Dogodi se da poželite da imate još jednu gomilu. Ona je namenjena voćnjaku, a ne bašti.
Naterajte sebe da vam to bude zakon – ništa organsko od otpadaka se ne spaljuje i ne odnosi na smetlišta. To je sirovina za vaše Kraljice, to je njihova svojina. Ako slučajno nešto ipak morate da spalite, onda se postarajte da bar taj pepeo sakupite i odnesete na kompostnu gomilu.
Lokaciju za svoje gomile najbolje je da odaberete dalje od kuće, ali gde je zavetrina od glavnih i najčešćih vetrova vašeg područja. Ne treba pripremati kompost u jamama ili bazenima, najbolje je praviti ih upravo na zemljištu, koje ste prethodno samo rastresli vilama. Iz bazenčića i jama je teško vaditi kompost, a uslovi za proces razlaganja u njima nisu baš optimalni za dobijanje komposta velikog kvaliteta. Na odabranom prostoru, slojevito treba odlagati sve organske otpatke vašeg domaćinstva. Debljina slojeva da bude 10 – 15cm. Poželjno je da ih prethodno isitnite i promešate. Materijal za kompostnu gomilu:
od mraza sagorela trava sakupljena sa leja, opalo lišće voćki i jagodičastog žbunja,
lišće svih baštenskih kultura,
jednogodišnjeg i višegodišnjeg cveća,
oplevljeni korov,
otpad sa kuhinjskog stola (kosti i iznutrice riba, ljuske od jaja, mrve, upotrebljen čaj, ljuske povrća
i voća),
izmet domaćih životinja i ptica,
pepeo iz domaće peći kuće ili banje,
ugljena prašina ili isitnjen ugalj,
piljevina,
papir.
Veoma je korisno da se u svaki sloj unese makar malo aromatičnih i lekovitih trava (maslačak, metvica, kopriva, hajdučka trava, mirođija, peršun, kamilica i sl.). Pazite da vam ne upadne tehnička mast, boje, plastika, hemijska sredstva za pranje, staklo, rastvarači, metalni predmeti. Svaki sloj treba posuti baštenskom zemljom (još bolje starim kompostom) u sloju debljine 1,5 do 2 cm. Slojeve ne treba nabijati i učvršćivati. Vrlo je važno da se svaki put kada se završi slaganje jednog sloja, gomila prekrije polietilenskim pokrivačem tako da ga ne bi sa bokova probijao vetar i da ne dolazi u dodir sa atmosferskim padavinama. Gomili nije potrebno prevrtanje i preturanje, kompost u njoj sazri za 1,5 do 2 meseca. Ukoliko je gomila na zemljištu, u njega će vrlo brzo navaliti kišne gliste (između ostalog i sa parcele vašeg komšije. Ne govorite mu o tome, da ne bi tražio deo komposta!). Kišne gliste će napuniti kompost svojim kaprolitima i vi ćete dobiti ne prosti kompost, već superkompost najvećeg kvaliteta.
Jesenju gomilu treba ujesen pažljivo i dobro pokriti sa nekoliko slojeva najlona i opteretiti je odozgo nekim
teretom, da je ne bi oduvali jaki vetrovi.
Ako organska materija u gomili nije usitnjena, onda se u kompostu mogu naći krupni, ne potpuno razloženi, komadi. Njih ne smemo nanositi u zemljište leja, jer će, nastavljajući da se razlažu u leji, privlačiti na sebe važne elemente ishrane biljaka, pre svega azot. Biljke će, pored takvih nepregorelih komada, gladovati ili se zaraziti patogenima truleži. Zato neusitnjeni kompost pre unosa u zemljište, treba prosejati kroz sito sa okcima veličine 2x2 ili 3x3 mm. Krupni ostaci se mogu iskoristiti umesto baštenske zemlje pri posipanju slojeva kompostne gomile.
U kompostnu gomilu se može, bez izuzetaka, slagati sav lišćar baštenskih kultura. To je i lišće krompira, ako ga nije napala filoksfera. Zaraženi lišćar možemo složiti u posebnu gomilu (treću) u iste gore navedene slojeve, uz dodatak aromatičnih i lekovitih trava, pepela, ćumurne prašine i ostalih kompostnih komponenata. Kompost iz ovakve gomile može se koristiti za voćke i jagodičasto žbunje.
Nanošenje u proleće je pre pupoljanja, a u jesen odmah posle branja plodova. Norme i raspored operacija su isti kao za nanošenje komposta u proleće i jesen. Pri tom je važno znati da korenje mnogih voćnih i jagodičastih kultura raste baš u jesen i početkom zime. Zato je jesenje unošenje komposta veoma bitno!
Pošto je kompost pripremljen od raznovrsne organske materije, između ostalog i od aromatičnog i lekovitog bilja, a uz učešće kišnih glisti, on sadrži u svom sastavu vrlo raznovrsan spektar hemijskih elemenata i njihovih jedinjenja, uključujući stimulatore rasta, antibiotike, vitamine, te razno razne fermente. Pri primeni ovakvog komposta na lejama bašte, plodored kultura nije neophodan, što ima naročiti značaj kod malih parcela.
Možete li verovati da je sav otpad i smeće sa vaše bašte sasvim dovoljan da se svake godine potpuno obnovi i poveća plodnost leja vaše bašte bez upotrebe stajnjaka i mineralnih đubriva?
